Objavljeno u Kultura, Mediji

Budućnost dizajna je u begu od brzih rešenja

FacebooktwitterlinkedinFacebooktwitterlinkedin

Dizajn je prisutan u svakom delu naših života. To je umetnost i veština koja oblikuje naše domove, naša radna mesta. Čak i vlastiti život dizajniramo. Dajemo mu crte, obrise, boje, oblike, teksturu, mirise. Baš kao i u procesu  donošenja serije odluka koje imaju za cilj konstruisanje, oblikovanje ili kreiranje nečega. I to je najjednostavnija definicija dizajna. Precizno se definiše kao dosezanje cilja unutar ograničenja. 

Dizajn je u poslovanju ključan za uspeh. Dobar dizajn se fokusira na korisnika, kombinujući estetiku sa ekonomskim i praktičnim parametrima, što u prevodu znači realizaciju inovativne ideje ili briljantnosti.

Briljatna rešenja ne treba mešati sa neukusnim dizajnom a toga ima napretek. No ukusi se razlikuju i zarad svetskog mira nipošto u društvu ne raspravljate o dobrom, odnosno lošem dizajnu.

Trendovi u dizajnu, posebno web, koji su bili prognozirani za 2017. su svakako ohrabruju, jer nude širok spektar dizajnerskih rešenja.

Minimalizam, autentičnost fotografija, živopisne boje i ručno rađene ilustracije su svakako u trendu ove godine, no verovatno će biti i u budućnosti.

Barem ručno rađene ilustracije, autentične fotografije i živopisne boje bi trebalo da ostanu na dizajnerskom meniju, jer uvek treba poštovati i promovisati ručni rad, negovati životni optimizam i autentičnosti života. Dizajn kao krucijalna alatka u reklami upravo time što će zadržati ove elemente može biti odličan promoter novog optimizma u svetu.

Grafički dizajn je umetnost

Andrea Mernjik (1990), grafička dizajnerka

„Savremenom čoveku, usled sve brže i jednostavnije dostupnosti informacija, putem velikog broja medija, trendovi sa drugog kraja sveta dostupni su odmah i u svakom trenutku, a neretko čak i ne prepoznaje njihovo prisustvo i uticaj. Ovakvo plasirane, odnosno nametnute ideje odraz su savremenog društva, stvaralaštva i dizajna. Dok smo se u istoriji susretali sa umetnošću koja odražava duh zajednice i teritorije u kojoj nastaje, danas smo sve češće svedoci jednog globalnog stila, „trenda“ koji se ogleda u najvećem broju umetničke produkcije i proizvoda,“ kaže mlada grafička dizajnerka Andrea Mernjik (1990) iz Novog Sada.

U uvodu smo već napomenuli da je dizajnumetnost. Na prihvaćanje grafičkog dizajna kao značajne grane umetnosti skreće pažnju i Andrea i dodaje da estetska dimenzija i industrijskih i zanatskih proizvoda, postaje najvažniji element, koji neretko odražava tokove mode i popularne stilove.

„Često menjanje i intervenisanje na samim ambalažama proizvoda, radi poboljšavanja i proširivanja njihove funkcije, jedna je od mogućnosti koju nam pružaju savremene tehnologije štampe. Nove vrste štampe i mogućnosti dorade ambalaže, pružila je dizajnerima ambalaže mogućnost za inovativna rešenja koja se veoma brzo mogu pretvoriti u gotov proizvod, usled ubrzanog procesa štampe, a sve veći broj štamparija uticao je i na smanjivanje cene štampe, što dalje omogućava često menjanje ambalaže,“ – objašnjava mlada dizajnerka.

Hiperprodukcija dizajna i proizvodnje novih ambalaža ozbiljno je uticala na postojanje mita o srazmernosti cena i kvaliteta proizvoda, a takođe i na  mit o srazmernosti dizajna pakovanja i kvaliteta.

Ali ona ujedno i upozorava na jednu bitnu činjenicu koja je došla do izražaja sa digitalnom revolucijom: „Iako se čini da ova pojava ide u korist dizajneru, pružajući mu bezbroj mogućnosti da svoju ideju pretvori u gotov proizvod, sa druge strane ona stvara presiju da uvek mora biti korak ispred konkurencije i kreira  nešto što potrošač još nije video. Hiperprodukcija dizajna i proizvodnje novih ambalaža ozbiljno je uticala na postojanje mita o srazmernosti cena i kvaliteta proizvoda, a takođe i na  mit o srazmernosti dizajna pakovanja i kvaliteta.“

Šta je iza reklame i dizajna?

Reklama i oglasi budućnosti dakle prevazilaze svoje standardne okvire.

„Osim klasične novinske, radijske, televizijske reklame, plakata, oglasa, bilborda i sl., svedoci smo jeftinijih a zasigurno i efektnijih reklama putem interneta, socijalnih mreža, telefona (sms poruka)… Novi mediji su reklamu učinili lako dostupnom svojoj najvećoj ciljnoj grupi – srednjoj klasi, koja teži da dostigne viši nivo, poboljša svoj društveni status, pronalazeći svoje uzore i idole u višim društvenim slojevima. Reklamni kreativni spektakl, baziran na detaljnom ispitivanju želja i stavova potencijalnih potrošača, baziran je na jednostavnom dizajnu, prostim elementima, najčešće u vidu trenutno „popularnog“ vizuelnog stila, sa lako razumljivom i obavezno kratkom porukom, koja u prvi plan stavlja taj određeni proizvod kao jedini mogući način ostvarenja njihovih želja i ciljeva,“ naglašava Mernjikova.

O Andreji i njenom radu više na ovom sajtu: https://www.behance.net/andreamernjik

„Istovremeno smo svedoci toga da savremena likovna umetnost i produkcija postaje apstraktna, neobična, nekonvencionalna, drugačija i samim tim nedovoljno razumljiva prosečnom posmatraču – dakle, neprihvatljiva,“ – objašnjava Mernjikova. “ Sa druge strane reklama postaje univerzalna, svedena, jednostavna, spušta se na nivo očekvianja prosečnog pojedinca. Umetnik se zato sve češće obraća publici putem reklame, a otvoreni prostori, velike površine bilborda, ulica, neočekivana mesta postaju izazovniji od galerija i muzeja. Svetleće reklame, stakleni izlozi, veliki plakati i fotografije na fasadama, postaju savremene galerije.“

Vizuelna definicija dizajna A. Mernjik (autorka: Andrea Mernjik – www.behance.net)

Da li su onda grafički dizajneri umetnici? Struka, akademska zajednica i sami umetnici sigurno imaju više odgovora na ovo pitanje. Andrea Mernjik smatra da prihvatanje reklame kao jedne vrste umetnosti se postiže i čestim izložbama plakata koje se organizuju u muzejima i galerijama, a dodeljuju se i nagrade za najbolje i najkreativnije reklame i priznanja najuspešnijim marketinškim agencijama. „Na ovakav način se ujedno i dizajneri motivišu da stvaraju kreativnija i promišljenija rešanja,“ kaže dizajnerka Andrea.

Savremeni umetnik i dizajner, svakodnevno mora pratiti globalne trendove, inovacije u oblasti tehnologije štampe, medija, hraniti svoju kreativnost kvalitetnim vizuelnim produktima, neprestano učiti, istraživati i stvarati, da bi izbegao monotoniju savremenog globalnog trenda, da ne bi skliznuo u zamku prilagođavanaj i podređivanja željama publike, već se izvežbao i osnažio u pružanju mudrog, inovativnog i originalnog rešenja. Jer dizajn mora opravdati svoju ulogu umetnosti budućnosti.

I dolazimo do srži odgovora na pitanje kakvu budućnost možemo prognozirati za dizajn. Andrea Mernjik je svesna odgovornosti koju grafički dizajneri imaju i za VDV-media tvrdi:

Andrea sa živopisnom crvenom bojom

„Ovakav savremen koncept umetnosti i dizajna daje njenim tvorcima veliki zadatak – da pobegnu od „brzog i prostog“ dizajna, svakodnevno preispituju mogućnosti tehnologije i produkcije, ne osvrćući se na želje potrošača, već da svojim delima, kreativnošću i stvaralaštvom zapravo oni budu ti koji utiču na svest publike i na taj način opravdaju titulu koja im je data – kao najznačajnija grana umetnosti savremenog doba, ali i budućnosti,“ – kaže mlada dizajnerka i za kraj zaokružuje svoj stav o budućnosti dizajna:

„Dakle, savremeni umetnik i dizajner, svakodnevno mora pratiti globalne trendove, inovacije u oblasti tehnologije štampe, medija, hraniti svoju kreativnost kvalitetnim vizuelnim produktima, neprestano učiti, istraživati i stvarati, da bi izbegao monotoniju savremenog globalnog trenda, da ne bi skliznuo u zamku prilagođavanaj i podređivanja željama publike, već se izvežbao i osnažio u pružanju mudrog, inovativnog i originalnog rešenja. Jer dizajn mora opravdati svoju ulogu umetnosti budućnosti.“

 

Ovaj tekst je deo takmičenja Design Blogger Competition koje organizuje CGTrader.

FacebooktwitterlinkedinFacebooktwitterlinkedin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *